U staro vrijeme na more se nije išlo po nevremenu, ali niti po magli. Za ćudi mora i vjetrova oduvijek se znalo, ali magla je posebna pogibelj zbog sudara plovila ili udaraca u kopno.
Stari Vikinzi su na svojem arhipelagu imali stalne magle. U navigaciji su se tada služili vikanjem „Odin, Odin“. U pomoć su prizivali svojega vrhovnog Boga, ali je ta vika imala i pragmatičnu stranu: ukoliko bi se glasovi izgubili, kopno je bilo daleko, ali ako bi im se vratila jeka, kopno je bilo u blizini.
Nad Karlobaškim arhipelagom noćas i jutros magla je okovala more. Bonaca je, a magla se mogla „rezati nožem“. Na more su isplovili tek rijetki i pri tome se držali obale. Zanimljiva scena, manje za plovidbu, a više za gledanje!
GS press
